Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института. Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања. С намером да и даље унапређује квалитет понуђених текстова и прилога, уредништво Књижевне историје је, уз већ устаљене, делом обновљене рубрике (Студије, огледи, прилози; Појмовник; Оцене, прикази, белешке), осмислило и нове рубрике у оквиру којих ће посебна пажња бити поклоњена објављивању тематских блокова и проблемских текстова. Читање традиције и Наслеђе модернизма намењени су савременим увидима у литерарно наслеђе претходних столећа, односно рекапитулацији књижевно разуђеног и на неки начин још увек „живог“ двадесетог века, док ће у Контекстима бити штампани одабрани радови компаративног, интеркултуролошког и мултимедијалног приступа. Одељак под називом У средишту резервисан је за научну расправу о питањима и проблемима од нарочитог значаја за научну, али и ширу културну јавност.
Филолошке студије су славистички часопис из области хуманистичких наука, широког опсега научних истраживања из области лингивистике, теорије књижевности, фолклористике, филозофије, културологије и историје. Наш часопис представља резултат заједничког рада Института за македонску књижевност Универзитета Св. Ћирила и Методија у Скопљу (Македонија), Института за књижевност и уметност у Београду (Србија), Филолошког факултета Универзитета у Перму (Русија), Филозофског факултета Универзитета у Љубљани (Словенија) и Филозофског факултета Универзитета у Загребу (Хрватска).