Кратак опис:
У приручнику из 1984. године, Српска књижевна периодика 1768–1941: попис и други прилози, тадашњи сарадници пројекта за проучавање периодике пописали су и часопис Жена данас као један од оних које треба обрадити у тада још увек планираној синтетичкој Историји српске књижевне периодике. Како се уместо синтетичког хронолошког енциклопедијског прегледа свих часописа од 90-их година 20. века успоставио модел детаљне и проблемске обраде појединачног часописа или групе часописа, тако је у истоименој едицији и за Жену данас (1936–1940) израђена библиографија, а на основу научног скупа националног значаја Часопис Жена данас (1936–1940), одржаног још у децембру 2015. године, уређен је зборник Часопис Жена данас (1936–1940): просвећивање за револуцију, који је објављен крајем 2022. године, а чијe уводне странице (Садржај, Мото и Уводну реч) можете такође преузети.
Циљ овог колективног истраживачког подухвата био је да се прва серија часописа Жена данас постави у вишеструке контексте којима припада, а ништа мање да се помоћу различитих методологија пажљиво прочитају и протумаче његови књижевни прилози (кратке приче, преводна књижевност, путописи), критичарски чланци (књижевна, ликовна и филмска критика) и други специфично периодички жанрови (писма читатељки, репортаже, фељтони, фотоколаж, фотомонтажа, модна рубрика). Основни оквири за проучавање прве серије часописа Жена данас биле су глобална историја антифашизма, Народног фронта, Комунистичке интернационале, Антифашистичког фронта жена Југославије, историја Комунистичке партије Југославије, посебно њене омладине. То су затим – будући да је комунистичка омладина своју илегалну активност морала да прикрије другим легалним активностима, а у овом случају је то чинила успешним и увереним укључивањем у постојећи феминистички покрет – и историја жена те историја југословенског феминизма.
Односно, како је кроз својеврсни укрштај народнофронтовске стратегије и феминистичких пацифистичких снага, Жена данас била део једног аутономног интернационалног женског покрета који почиње оснивањем Светског комитета жена против рата и фашизма (1934), а наставља се кроз постратни рад Међународне женске демократске федерације, Жену данас посматрана је унутар мреже коју чине леви феминистички народнофронтовски часописи Les femmes dans l’action mondiale: Organe mensuel du Comite Mondial des Femmes (1934–1939 Француска), Jeunes filles de France (1936–1938, Француска), Mujeres Libres (1936–1938, Шпанија), La Mujer Nueva (1935–1941, Чиле), Woman Today (Велика Британија) и (истоимени) Woman Today (1936–1937, САД).
Остварујући своје друштвене и политичке циљеве помоћу књижевности, али и других уметности, а међу њима пре свега ликовне уметности и уопште визуелне културе, Жена данас важна је, дакле, као предмет историје књижевности и историје (визуелних) уметности. Као и увек када се после више година враћамо одређеном часопису као посебном предмету истраживања испоставља се да његово пажљиво читање битно проширује корпус српске и југословенске књижевности, у смислу да изнова открива појединачне текстове, ауторке и ауторе или читаве књижевне токове који су у међувремену били заборављени или потиснути из академских истраживања.