Кратак опис:
Послије осам деценија од упокојења истакнутог српског књижевника, креативног глумца и позоришног дјелатника, Бранислава Бране Цветковића (1875–1942), пред нама се налази издање изабраних дјела овога писца. Имајући у виду обим и разноврсност књижевног дјела, али и чињеницу да је највећим дијелом био скрајнут и заборављен у нашим досадашњим књижевноисторијским синтезама и истраживањима, издање Цветковићевих изабраних дјела има прворазредни значај за српску науку о књижевности, као и за српско издаваштво. Приређивач др Александар Пејчић је са много текстолошке поузданости и искрене посвећености овом захтјевном послу припремио читаво издање, урадио је адекватне студије, коментаре и појашњења уврштених текстова. Пејчић је сагледао Брану Цветковића као неправедно скрајнуту и заборављену, а заправо изразито креативну стваралачку личност, као глумца, редитеља, сценографа, сликара, пјесника, комедиографа, приповједача, афористичара, карикатуристу и есејисту.
Проф. др Горан Максимовић
У свом просечно дугом животном веку Брана Цветковић успео је да уради оно што би било много и за читав колектив сличних уметника. Оно по чему су га савременици највише уважавали, и по чему је и до данас, чини се једино, остао упамћен јесте, с једне стране, његова заслуга за развој тзв. булеварског позоришта у Београду и Србији, чему је круна његов Орфеум. С друге стране, нашу културу задужио је и својим радом на књижевности за децу, а поготово као један од покретача знамените „Политике за децу“. Свака књига пропраћена је уводом, а у првој књизи налази се и опсежан приређивачев предговор који представља, то слободно можемо рећи, до сада најопсежнију и најбољу студију о Цветковићевом књижевном стваралаштву.
Проф. др Бојан Ђорђевић
У првих седам књига ових Изабраних дела дати су репрезентативни избори из свих домена Цветковићевог стваралаштва. Избор је обухватио готово све жанрове у којима се Цветковић огледао и у којима је дао запажена дела. Општи увид у његово стваралаштво, остварен овим Изабраним делима, читаоцу омогућава и да прати развој тенденција које су у српску књижевност увели писци попут Нушића и Домановића. Како Цветковић ни у свом времену није био признат, па чак ни прихваћен од академске јавности, треба одати посебно признање др Александру Пејчићу што се подухватио озбиљног истраживачког посла да читаоцима приближи овог свестраног и неправдено скрајнутог уметника, захватајући притом и шира питања културе и културне историје.
Др Татјана Јовићевић, виши научни сарадник