Кратак опис:
Из Увода у књигу Женска књижевност и периодика
„У фокусу овог истраживања налази се женска књижевност / књи¬жевност коју су писале жене у Краљевини СХС/Југославији. Текстови се интенционално одвајају од књижевности коју су писали мушкарци јер је циљ анализе да се покаже родна условљеност књижевног дискурса, тј. веза између специфичности везаних за општу и културну историју жена и њиховог књижевног стваралаштва. У централном делу књиге анализира се женска књижевност у периоду између два светска рата (1919–1940), док се у осталим деловима дијахронијски по¬казују поетички континуитети женског књижевног стваралаштва од краја 19. века. Стога се истраживање тиче неколико стилских форма¬ција српске/југословенске књижевности: реализма, модерне и модернизма, а обухвата период од последњих деценија 19. века па до краја 30-их година 20. века.
Две претпоставке су кључне за ово истраживање: 1) књижевност коју пишу жене има своје специфичности и постоји историјски кон¬тинуитет женског стваралаштва, 2) часописи су повлашћени простор женског стваралаштва. У истраживању се стога ослањам на закључке феминистичке критике и посебно, гинокритике, и на (феминистичке) студије периодике.
Због околности које карактеришу положај жена током историје, њихове другости у друштву и култури, те сталних настојања да се политички, економски, материјални и правни положај жена унапреди, женска књижевност има своје особености. Сходно томе у анализи полазим од претпоставке да је женско стваралаштво условљено друштвено-политичким околностима и историјским токовима везаним за историју жена детерминисану чињеницом да је жена на месту другог, подређеног члана у друштву, те да су жене у прошлости већину права и слобода морале да освоје. Будући да током међуратних година први пут у српској/југословенској јавности постоји организовани феминистички покрет те да су његове рефлексије на друштво биле изражене, идеје о положају жене, њеној самосталности и праву на рад, о женском образовању и улогама у друштву и породици, о њеној сексуалности и телесности, утицале су и на књижевне текстове. Ауторке су често користиле књижевне текстове како би проговориле о специфичном женском искуству, али и као једну од стратегија освајања слобода. Женска књижевност је чврсто повезана са начелним феминистичким активностима, односно феминистички доприноси у ширем друштвеном контексту подстицали су и књижевно стваралаштво, а могло би се рећи и да је постојао и обрнут процес: женско стваралаштво је доприносило бољој артикулацији и чвршћем оснаживању феминистичких захтева. Компаративно-аналитичко укрштање феминистичке штампе са најистакнутијим часописима епохе показује да су ауторке и у женским/феминистичким и у књижевним часописима користиле књижевност као један од облика репрезентације женског искуства и као средство борбе у освајању слобода и побољшању квалитета свакодневног живота, те боље приказује интелектуалну историју одабраног периода.“