Кратак опис:
У суорганизацији Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Института за књижевност и уметност 15. јуна 2023. године одржан је научни скуп „Пробисвети у библиотеци: Млада српска проза у историји српске књижевности”. Повод за реализацију једног оваквог научног дијалога било је обележавање четири деценије од појаве младе српске прозе на српској књижевној сцени, те је стожерна идеја скупа била управо ревалоризација и реинтерпретација стваралаштва оних аутора који су на српску књижевну сцену ступили осамдесетих година прошлога века и у књижевној критици препознати као младопрозаисти, а затим махом као представници српског постмодернизма. Ова група писаца, поетички супротстављена представницима стварносне прозе и „књижевности епигонства”, у трагањима за инвентивнијим стратегијама писања, изразитим „противжанровским” усмерењем, била је понајвише оријентисана ка формалним експериментима (те својеврсној „семантизацији форме”), због чега је аутор прве монографије посвећене младопрозаистима, Добривоје Станојевић, ову стилску формацију именовао као „формизам”. Водећи представници „младопрозаиста” су већ својим првим књигама отворили полемички дијалог о статусу и вредносним детерминантама ове поетичке оријентације, те је књижевна сцена осамдесетих представљала узбудљиво „полемичко поље” у контексту коегзистенције и преплитаја две поетички супротстављене струје, а као главни представници „младопрозаиста” издвојили су се Светислав Басара, Сава Дамјанов, Ђорђе Писарев, Радослав Петковић, Владимир Пиштало, Немања Митровић, Миленко Пајић, Фрања Петриновић и др.
Замишљен као „вишегенерацијски дијалог”, овај зборник као резултат одржаног скупа објединио је гласове како универзитетских професора и еминентних научних истраживача из земље и иностранства, тако и млађих књижевних критичара и студената докторских студија. Kорпус тема усмерен је у више праваца: с једне стране излагачи су сопствено истраживање и анализу базирали на широј контекстуализацији, тј. на књижевно-историјско и књижевно-критичко, па и културно-друштвено позиционирање младопрозаиста; са друге стране определили су се за анализу појединачних поетика писаца или компаративни приступ.
У разноликости тема и узбудљивим дискусијама, овим окупљањем више научних гласова, пружена су сасвим нова читања али и нове валоризације као даљи корак у сагледавању једне и те како значајне књижевне формације која је обележила последње деценије 20. века.