Рођена у Београду, дипломирала је и магистрирала на групи за Шпански језик и књижевност књижевност, на Филолошком факултету у Београду, са темом магистарског рада „Југословенске књижевности српскохрватског језичког подручја у преводу на шпански (1930-1990)“. Докторску тезу „Una aproximación traductológica al problema de la cultura del extranjero“ (Традуктолошки приступ проблему културе странца) одбранила је на Аутономном универзитету у Мадриду.
Радила је као предавач на Филолошком факултету у Београду (1988-1998) и као гостујући предавач на Аутономном универзитету у Мадриду (1989-1991). Учествовала у оснивању Колегијума за европске језике (1998), огранка Центра за студије културе, удруженог у Алтернативну академску образовну мрежу (ААОМ). Бавила се проучавањем проблема превођења и наставе превођења. На ААОМ, била је координатор курсева „Односи доминације између култура – Превођење и манипулација“, и „Превођење као процес интеркултурног означавања“ (1999-2000). Основала је и уређивала библиотеку Превођење и мишљење, у издању Издавачке куће Рад и ААОМ (2000-2005).
У Институту за књижевност и уметност ради од 2008. године. Била је ангажована на пројекту „Савремене књижевне теорије и њихова примена: нове дискурсивне праксе књижевнотеоријских проучавања“ (2008-2010), и на пројекту „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ (2011-2019, руководилац Пројекта 2015-2019). Од 2020. ради на Одељењу за теорију књижевности и уметности, којим је руководила у периоду 2020-2023.
Бави се истраживањем транскултурних теорија, превођења, мисли о превођењу и односа према филозофији; међукултурне комуникације; етике и поетике књижевног превода; развоја превођења и мисли о превођењу у српској култури; превођењем између српске и медитеранских књижевности (шпанске, француске, италијанске) у рано модерно доба. Превела је стотинак књига са шпанског, француског, италијанског и енглеског језика.
Аутор је књига Мистицизам и опресија (2020); Егзотизам и канибализам (2017); Ђордано Бруно и комуникација. Превођење идеја (2015); Ствари које нас превазилазе. Увод у превођење идеја (2013), Превод и критика (2010), Прстом анђела по снегу. Оглед из мистике (2010), Моје тело није обмана маште. Сервантесове вештице (2009), Ветрењаче на језик. Дневник превођења Дон Кихота (2005), Преверзије. Огледи о шпанским преводима из српске књижевности (1999).
Добитник је професионалних признања Награда ДКСГ за књигу Мистика и опресија (2021); Наградa „Никола Милошевић“ за књигу Ђордано Бруно и комуникација. Превођење идеја (2015); Награда „Александар И. Спасић“ за превод Мистичке фабуле у XVI и XVII веку Мишела де Сертоа (2011); Награда „Лаза Костић“ за превод књиге Рукопис нађен у џепу Хулија Кортасара (2004); Награда „Радоје Татић“ за превод књиге О Христовим именима Луиса де Леона (2004); Награда „Милош Н. Ђурић“ за превод Духовног водича Мигела де Молиноса (2001); Награда БИГЗ-а за превод романа Марија Варгаса Љосе Повест о Мајти (1987).
Члан је Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије.
Контакт: aleksandra.mancic@gmail.com