Кратак опис:
Након девет деценија поново се објављује, овог пута критички, књижевно дело једног од најзначајнијих бугарских књижевника Љубена Каравелова (1834–1879), стварано за српске читаоце. Поред приповедне прозе у издање су укључени и радови на пољу српске књижевне критике и публицистике (друштвено-политички чланци) и поједина писма, сачувана у српским државним фондовима.
„Рукопис критичког издања књижевних и публицистичких радова бугарског књижевника Љубена Каравелова, који је приредио за штампу др Александар Пејчић, а које обухвата текстове које је овај аутор стварао на српском језику док је живио и радио у Београду и Новом Саду (1867–1871), урађен је на веома квалитетан и поуздан начин. Штампање овог дјела изнова ће књижевној и научној публици приближити овога скрајнутог писца и обновити интересовања за тумачење његовог запаженог дјела, као и истраживање српско-бугарских књижевних и културних веза у 19. вијеку”.
(из рецензије: проф. др Горана Максимовића)
„Изврсно упознат са животним и стваралачким путем Љубена Каравелова (...) Александар Пејчић је припремио једно перфектно академско/критичко/ издање Каравеловљеве прозе, писане на српском језику, вешто синтезирајући и балансирајући информативно-знанствени, истраживачки, аналитичко-интерпретаторски и текстошки аспекат. На дистанци од сваке крајности – како прећуткивање доприноса у српској књижевности, тако и прецењивање тог доприноса – Пејчић, имам у виду и монографију о Каравелову и критичко издање његове српске прозе, створио је дело, које даје велики допринос и српској и бугарској историји књижевности”.
(из рецензије: проф. др Светлозара Игова)
„Уз пуну опрезност, с обзиром да се ради о преводним текстовима (Каравелов је писао на бугарском и руском језику), приређивач је приступио свакој од побројаних целина, а своја решења минуциозно и темељно образложио у критичком апарату. Посебно значајни су библиографски и текстолошки подаци, као и они који реферирају на правописну праксу и језичке недоумице. Може се рећи да су овим издањем Александра Пејчића успостављени канонски текстови прозе Љубена Каравелова на српске теме”.
(из рецензије: проф. др Бојана Ђорђевића)
„За ово издање значајна је и чињеница да приређивач укључује не само фикцију већ и остале текстове доступне на српском језику (радови на пољу српске књижевне критике и публицистике, као и писма из српских државних фондова, мемоарско-дневничка проза, политички чланци, дописи), и по први пут сабране у једном тому. Оваква одлука корисна је и значајна не само за проучаваоце Каравеловљевог дела у историјском контексту, као и његовог утицаја на српску прозу 19. века, већ и за генерације млађих читалаца, студената и љубитеља писане речи с обзиром на то да омогућује темељно и бројним напоменама обогаћено разумевање Каравеловљевих текстова”.
(из рецензије: др Милана Миљковића, научног сарадника)