Пројекат „Активитет: 100 година надреализма“, који су заједнички осмислили и спровели Музеј савремене уметности, Музеј примењене уметности и Институт за књижевност и уметност из Београда, добио је награду Националног комитета ICOM (International Council of Museums) Србије за најбољи пројекат у протеклој години. Награда је уручена 20. маја у Народном музеју Кикинда.

На сцени Народног позоришта у Београду, у уторак 25. маја, уручена је награда „Златни беочуг“ коју додељује Културно-просветна заједница Србије. Међу добитницима овог признања нашао се и др Бојан Јовић, научни саветник Института за књижевност и уметност и директор ове установе.

Са задовољством представљамо програм Отвореног раговора „Студентски часопис Филоблок у историји српске књижевне периодике“. Разговор ће се одржати у Библиотеци Института за књижевност и уметност у уторак, 20. маја, са почетком у 11 часова.

Институт за књижевност и уметност, Одељење „Српска књижевност и културна самосвест“, организује тродневни међународни научни скуп „Кратки роман српске књижевности: поетичка и културна исходишта“, који ће се одржати од 7. до 9. маја у Београду, у библиотеци Института, Краља Милана 2, III спрат.

Научно одељење „Периодика у историји српске књижевности и културеˮ позива вас на отворени разговор „Студентски часопис Филоблок у контексту историје српске књижевне периодикеˮ. Разговор ће се одржати у уторак, 20. маја 2025. године, у Библиотеци Института за књижевност и уметност, са почетком у 11 часова. Пун текст позива и образложење планираног истраживања можете прочитати у прилогу.

У суботу, 5. априла 2025 године, у Народној библиотеци града Требиња, одржана је промоција зборника Поезија и поетичка мисао Новице Тадића. Зборник окупља 14 научних радова саопштених на научном скупу у Требињу, одржаном од 5. до 7. априла 2024. године и представља још један резултат успешне сарадње града Требиња и Института за књижевност и уметност.

Научни скуп Поетика Злате Коцић, у сарадњи Института за књижевност и уметност у Београду и Дучићевих вечери поезије града Требиња, одржан је 5. и 6. априла 2025. у Требињу. Ово је 17. скуп по реду настао у заједничкој сарадњи и на њему је учествовало 15 учесника из Србије и Црне Горе.

У оквиру едиције Поетичка истраживања објављен је 31. зборник под називом Поезија и поетичка мисао Новице Тадића. Овај зборник окупља 14 научних радова саопштених на научном скупу у Требињу, одржаном од 5. до 7. априла 2024. године и представља још један резултат успешне сарадње града Требиња и Института за књижевност и уметност.

Научни скуп Поетика Злате Коцић, у сарадњи Института за књижевност и уметност у Београду и Дучићевих вечери поезије града Требиња, одржаће се 5. и 6. априла 2025. у Требињу. Ово је 17. скуп по реду настао у заједничкој сарадњи и на њему ће учествовати 15 учесника из Србије и Црне Горе. Скуп је посвећен богатом песничком опусу и поетичкој слојевитости вишеструко награђиване песникиње. Делу Злате Коцић приступиће се из различитих сазнајних перспектива како би се, уз адекватну научну методологију, осветлила аутентичност једне од најзначајнијих савремених песничких фигура. Уређивачки тим чине др Светлана Шеатовић, научни саветник, руководилац Одељења за модерну и савремену српску књижевност, координаторка сарадње и др Александра Секулић, коуредница.

Научно веће Института за књижевност и уметност великом већином гласова подржало је став Председништва Заједнице института Србије да се подрже захтеви студената који су препознати као део њихове бриге за општу добробит друштва, академске слободе, доминацију културе и знања, као и став којим се изражава солидарност и осуђују увреде, притисци и претње које студенти добијају, а посебно насиље над њима, оцењујући да је насиље над студентима насиље и над академском заједницом у целини. Придружујемо се очекивањима Председништва ЗИС-а да државне институције у чијој је надлежности испуњење студентских захтева, те захтеве и испуне, сматрајући да је борба студената борба за друштво слободе, културе и знања, ослобођено сваког вида насиља, корупције, бахатости и нетолеранције.

У организацији Института за књижевност и уметност 23. децембра 2024. године одржан је округли сто поводом завршетка пројекта „Дигитални Речник књижевних и културних студија (е-РККС)“, реализованог уз подршку Министарства културе Републике Србије. Овај пројекат допринео је унапређењу књижевне и културне инфраструктуре у хуманистичким наукама кроз развој савремених методологија и дигитализацију извора, чиме је омогућена доступност и ефикаснија употреба научних података. Осим дигитализације оба издања традиционалног Речника књижевних термина (1985, 1992), акценат је стављен на почетну фазу рада на трећем издању, односно Речнику књижевних и културних студија. Сва три издања Речника ће бити доступна у дигиталном формату.

У оквиру цикулуса трибина Фолклористика: изазови и одговори сараднице Института за етнологију и фолклористику из Загреба, др Рената Јамбрешић Кирин, др Јелена Марковић и др Наташа Полгар представиће пројекат Нормалност и нелагода: фолклористички и интердисциплинарни приступи (2024–2027) и нека од својих истраживања.

Институт за књижевност и уметност вас позива на округли сто посвећен представљању резултата пројекта „Дигитални Речник књижевних и културних студија (е-РККС)“, који је подржан од стране Министарства културе Републике Србије. Округли сто биће одржан 23. децембра 2024. године, са почетком у 12.00 часова у Библиотеци Института за књижевност и уметност.

У четвртак 5. децембра у Народној библиотеци Србије oдржан je научни скуп посвећен поезији Злате Коцић на име престижне награде „Десанка Максимовић“ коју је песникиња добила 2023. године за допринос развоју српске поезије. Научни скуп као део награде организовали су поред Задужбине „Десанка Максимовић“ и Народна библиотека Србије и Институт за књижевност и уметност, Одељење за поетику модерне и савремене српске књижевности.

У четвртак, 5. 12. са почетком у 9.30 ч. у Народној библиотеци Србије (сала 105) биће организован Округли сто посвећен поезији Злате Коцић. Традиционално Задужбина „Десанка Максимовић“ организује 30. научни скуп посвећен добитнику престижне награде за целокупно песничко дело коју је песникиња добила 2023. године. Научни скуп као део награде организују поред Задужбине и Народна библиотека Србије и Институт за књижевност и уметност, Одељење за поетику модерне и савремене српске књижевности. На скупу који уређују др Светлана Шеатовић, управница Задужбине и руководилац Одељења и др Александра Пауновић говориће бројни истраживачи, научни радници из различитих академских центара широм Србије. Зборник радова са скупа биће публикован 2025. године. Добро дошли!

У просторијама библиотеке Института за књижевност и уметност, у организацији научног одељења „Српска књижевност и културна самосвест”, 8. октобра 2024. године, одржан је округли сто „Урош Петровић (1880–1915), Један културни образац”.

Институт за књижевност и уметност позива Вас на предавање др Виктора Кастеланија, професора емеритуса са Универзитета у Денверу, под називом „The Gods and Odysseus and the Gods“. Предавање ће се одржати у петак, 6. децембра 2024. године, са почетком у 10:30 часова, у Библиотеци Института за књижевност и уметност.

Са задовољством вас позивамо на међународни научни скуп Над/реализмом (1924/2024) који ће се од 27. до 29. новембра 2024. одржати у Институту за књижевност и уметност, Музеју савремене уметности и Музеју примењене уметности у Београду. Уредници скупа су др Бојан Јовић, проф. др Сања Бахун и др Биљана Андоновска.

У склопу обележавања стогодишњице надреализма, у Музеју примењене уметности 25. новембра у 18 часова разговараћемо о Нацрту за једну феноменологију ирационалног (1931) Коче Поповића и Марка Ристића. На округлом столу о овом драгоценом примеру авангардне теоријске прозе учествоваће Бранко Алексић, Петар Јевремовић, Јован Букумира и Биљана Андоновска, која ће и модерирати разговор.

Научно одељење „Српска књижевност и културна самосвест“ организује дводневни научни скуп „Брана Цветковић у српској култури и књижевности“, који ће се одржати 18. и 19. новембра у Београду, у библиотеци Института.

У организацији Одељења за теорију књижевности и уметности, 23. октобра 2024. године одржан је округли сто под називом „(Nesting) Orientalism Revisited: настанак, допринос и перспективе концепта“ (ур. др Марија Грујић), посвећен теоријским и методолошким дометима научног модела nesting orientalisms, чија је ауторка професорка емерита др Милица Бакић-Хејден (Универзитет у Питсбургу, САД). Овај важан концепт је на округлом столу теоријски посматран у контексту студија оријентализма и балканизма, антропологије, историје, студија феминизма и субалтерн студија. Поред проф. емер. Милице Бакић-Хејден, учесници округлог стола били су др Марија Грујић (Институт за књижевност и уметност, Београд), проф. др Елиса Хелмс (Централноевропски универзитет, Беч), др Зоран Миндеровић (самостални истраживач, САД) и др Зорана Симић (Институт за књижевност и уметност, Београд).

У уторак 29. октобра у библиотеци Института за књижевност и уметност одржана је још једна у циклусу трибина Фолклористика: изазови и одговори, коју организује Одељење за фолклористику. Иницијатива да и овога пута тема буде везана за дисциплинарно различито усмерена истраживања која обухватају и традицијску културу и фолклор у оквирима дигиталне хуманистике потекла је са претходног сусрета, будући да је у дискусији закључено да досадашња искуства примене научних сазнања на ово поље отварају низ питања и изазова.

Научно одељење „Периодика у историји српске књижевности и културе“ позива Вас на предавање др Светлане Стефановић, научне сараднице и више архивисткиње Архива Југославије под називом „Периодика – извор од прворазредног значаја у изучавању историје жена и рода у Србији и Југославији 19. и прве половине 20. века“.

У уторак 29. октобра у 11 часова у библиотеци Института за књижевност и уметност, у организацији Одељења за фолклористику, биће одржана још једна у циклусу трибина Фолклористика: изазови и одговори. И овога пута тема је Фолклористика и дигитална хуманистика, будући да је у дискусији приликом претходног сусрета процењено да ово поље проучавања и примене научних сазнања отвара низ питања и изазова који захтевају ургентнo и добро осмишљенo деловање заједнице истраживача који се фолклористиком и сродним дисциплинама баве.

Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 15, који су организовали Удружење фолклориста Србије, Институт за књижевност и уметност (Београд) и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у сарадњи са НОКЦ „Вук Караџић”, одржан је од 4. до 6. октобра 2024. у Тршићу.

У организацији Одељења за фолклористику у уторак 15. октобра одржана је прва у циклусу трибина Фолклористика: изазови и одговори, чија је тема била Фолклористика и дигитална хуманистика. Учеснике и госте поздравили су др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност, и др Смиљана Ђорђевић Белић, руководилац Одељења и уредница трибина, која је разговор модерирала.

У понедељак, 21. октобра од 14.00 часова, на Филозофском факултету у Загребу, одржаће се округли сто Посредници и повратници. Средњоевропски културни круг и југословенски писци у егзилу и емиграцији 1918-1991.

У библиотеци Института за књижевност и уметност у Београду 23.октобра 2024. године у 12 часова одржаће се округли сто под називом (Nesting) Orientalism Revisited : Настанак, допринос и перспективе концепта.

Циклус трибина Фолклористика: изазови и одговори осмишљен је са циљем да скрене пажњу научне и шире јавности на актуелна, у тематском или методолошком смислу иновативна истраживања. Осим представљања конкретних резултата, посебна намера организатора је покретање дискусија о месту фолклористике у савременом друштву, потреби за перманентним (ре)дефинисањем дисциплинарних оквира, те изазовима са којима се суочава као наука чији се задаци пројектују и на пољу фундаменталног и на пољу апликативног.

Научно одељење „Српска књижевност и културна самосвест“ позива вас на округли сто „Урош Петровић (1880-1915): један културни образац“ који ће се одржати 8. октобра, од 11 сати, у Библиотеци Института. Разговор ће бити посвећен делу заборављеног српског филолога, романисте, мислиоца, универзитетског професора и сарадника Српског књижевног гласника у првим деценијама 20. века.