Руководство Института за књижевност и уметност демантује нетачне наводе о раду установе и истиче кључне успехе у стабилизацији Института, добијању акредитације до 2030. године и трајном регулисању радноправног статуса свих истраживача.
Обавештавамо вас да је објављен План јавних набавки Института за књижевност и уметност за 2026. годину.
Задовољство нам је да саопштимо да је из штампе изашао нови 187. број Књижевне историје. Њега отвара темат „Писци костимографи“ који је приредила Драгана Б. Вукићевић, у оквиру којег се преиспитују два вида ауторског израза – текстуални и визуелни.
Одељење Периодика у историји српске књижевности и културе позива вас на округли сто посвећен представљању резултата пројекта „Дигитална неоавангарда“, који је подржан од стране Министарства културе Републике Србије.
У оквиру циклуса трибина „Метакритички разговори”, у четвртак, 19. фебруара у 12 часова, у Библиотеци Института за књижевност и уметност биће одржано предавање др Татјане Јовићевић под насловом „Лаза Костић о позоришту: Између уметничке критике и културног програма”.
Институт за књижевност и уметност демантује нетачне наводе синдиката и истиче кључне успехе у стабилизацији рада, добијању акредитације до 2030. године.
Нови, 186. број Књижевне историје је изашао из штампе. Други број за 2025. годину отвара темат „Српска књижевност, миграције, сеобe, егзил“ и рад Александра Јеркова „Kишов Излет у Париз и поетичка рефлексија путовања“, потом следе прилози Милана Вурдеље, Слађане Илић, Јелене Милић, Вељка Ивановића, Тадије Стефановића.
Овогодишња награда „Дејан Медаковић“ додељена је Миливоју Павловићу и
Бранку Златковићу. Бранко Златковић је награђен за своје „Мале приче о Вуку
Караџићу“, које је објавио Институт за књижевност и уметност.
Задужбина „Десанка Максимовић“ организовала је 31. научни скуп посвећен Николи Вујчићу, добитнику награде „Десанка Максимовић“ за 2024. годину. У организацију су, поред Задужбине као носиоца, укључени још Народна библиотека Србије и Институт за књижевност и уметност, Одељење за поетику модерне и савремене српске књижевности.
Задужбина „Десанка Максимовић“ организује 31. Научни скуп посвећен Николи
Вујчићу добитнику награде „Десанка Максимовић“ за 2024. годину. У организацију су,
поред Задужбине као носиоца, укључени још Народна библиотека Србије и Институт
за књижевност и уметност, Одељење за поетику модерне и савремене српске
књижевности.
У Институту за књижевност и уметност 10. децембра 2025. године одржано је предавање проф. др Розане Морабито са Универзитета L’Orientale у Напуљу, реализовано у оквиру Споразума о сарадњи између Универзитета L’Orientale и Института за књижевност и уметност
Кристијан Олах добитник је овогодишње награде Задужбине „Николај Тимченко“, која се од 2008. додељује за најбоље дело из области науке о књижевности, есејистике и филозофије. Жири у саставу Наталија Лудошки, Драган Жунић и Јован Пејчић, председник жирија, једногласно је донео одлуку да награда за 2025. годину припадне Кристијану Олаху за књигу Светлост из пепела: Холокауст и књижевност, у издању Института за књижевност и уметност у Београду.
Задовљство нам је да вас позовемо на представљање зборника радова Марсел Пруст: присуства које ће се одржати у среду, 17. децембра, у 12 часова у библиотеци Института за књижевност и уметност.
Позивамо вас на предавање професорке Розане Морабито са Универзитета L'Orientale у
Напуљу.
Предавање се одржава у склопу Споразума о сарадњи Универзитета L'Orientale и
Института за књижевност и уметност.
Научни скуп Српска књижевна критика 2001–2025: положај, домети, перспективе одржан је од 27. до 28. новембра 2025. године у библиотеци Института за књижевност и уметност. Своје радове на разноврсне теме повезане одредницом савремена српска књижевна критика представило је двадесет седам учесница и учесника, а скупу су присуствовале и друге колегинице и колеге који су са занимањем пратили излагања и учествовали у дискусијама.
Одељење "Упоредна истраживања српске књижевности" организује округли сто посвећен делу Владимира Стојшина (1935-1994), данас најпознатијег по својим романима за децу Биоскоп у кутији шибица и Шампион кроз прозор. Позивамо све заинтересоване да присуствују догађају уживо или преко Зума. Програм можете наћи на линку.
Задовољство нам је да вас позовемо на промоцију зборника Снови, пророчанства и измењена стања
свести у фолклорним жанровима који је резултат рада на Одељењу за фолклористику Института за књижевност
и
уметност, а који су уредили др Смиљана Ђорђевић Белић и проф. др Немања Радуловић.
Одељење за историју
српске књижевне критике и метакритике организује Научни скуп Српска књижевна
критика 2001–2025: положај, домети, перспективе који ће се одржати од 27.
до 28. новембра 2025. године у Библиотеци Института за књижевност и уметност.
Позивамо Вас на разговор о научном зборнику Брана Цветковић у српској књижевности и култури (ур. др Александар Пејчић, др Ана Козић), који ће се одржати 12. новембра у 11 часова у библиотеци Института за књижевност и уметност. Зборник представља резултат научног скупа одржаног 18. и 19. новембра 2024. године у организацији одељења Српска књижевност и културна самосвест. О зборнику ће говорити проф. др Радослав Ераковић и уредници.
Од 3. до 5. новембра 2025. године, Научно одељење за фолклористику Института за
књижевност и уметност у Београду одржало је Научни скуп „Карађорђевићи и
књижевност“. У Свечаној сали Дома Вукове задужбине и у Библиотеци Института за
књижевност и уметност у Београду изложено је тридесет и пет реферата с циљем
осветљавања улоге и значаја династије Карађорђевић у историји књижевности и уметности
уопште.
Одељење „Периодика у историји српске књижевности и културе”
Института за књижевност и уметност организује дводневни научни скуп Путнице
у српској књижевности и култури, који ће бити одржан 6. и 7. новембра 2025.
године у библиотеци Института.
Институт за
књижевност и уметност из Београда и Институт за македонска литература из
Скопља, уз подршку Министарства за културу и туризам Републике Северне
Македоније, организују Међународни научни скуп под насловом:
Тајна људске душе
кроз призму књижевности
28. и 29. октобар
2025.
У Институту за
књижевност и уметност у Београду и Народној библиотеци „Свети Сава” у
Аранђеловцу, у организацији научног одељења „Српска књижевност и културна
самосвест” Института за књижевност и уметност у Београду и
Народне библиотеке „Свети Сава“ у Аранђеловцу, одржан је дводневни научни скуп
„Шумадијски човек Данка Поповића”. Повод за научни сусрет, чији
су уредници др Драган Хамовић и др Јана Алексић из Института за књижевност и
уметност и др Милутин Живковић из Института за савремену историју, представља
40-годишњица од појаве најпознатијег остварења
Данка Поповића, романа Књига о Милутину (1985), али
је проблемски обухваћен целокупан опус нашег писца. Књижевно,
као и публицистичко дело Данка Поповића сагледано је из неколико научних
перспектива, пре свега са књижевноисторијског, а потом и културолошког,
социолошког и политиколошког становишта.
Институт за књижевност и уметност (Одељење „Српска књижевност и културна самосвест“), заједно с Народном библиотеком „Свети Сава“ из Аранђеловца, приређује дводневни научни скуп Шумадијски човек Данка Поповића. Скуп почиње 24. септембра 2025. у библиотеци Института (Краља Милана 2, III спрат) а наставља се наредног дана, 25. септембра, у пишчевом родном граду.
Удружење фолклориста Србије у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и Научно-образовно културним центром „Вук Караџић” уз подршку Министарства културе Републике Србије и Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије организује шеснаести Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика у Тршићу, 3–5. октобра 2025. године.
Одељење за упоредна истраживања српске књижевности (у оквиру програмских активности „Екокритика и екохуманистика у науци о књижевности“) организује округли сто „Савремена екокритичка читања“, који ће се одржати у четвртак 18. септембра у библиотеци Института са почетком у 10 часова. Кроз шест излагања и пратећу дискусију биће представљени најновији приступи у области екокритике и екохуманистике, примењени у читању и тумачењу дела савремене поезије и прозе енглеске, немачке, француске, норвешке и српске књижевности. Циљ је приказ актуелних домета и задатака овог теоријског правца као и популарисање екокритике у оквирима српске науке о књижевности.
У Новом Саду, од 30. јуна до 4. јула 2025. године, одржан је 58. Међународни конгрес американиста, под слоганом „Нови изазови, нови простори“. У организацији догађаја учествовали су Филозофски факултет у Новом Саду, Ибероамерички центар (CIBAM), Факултет техничких наука, Природно-математички факултет, Технолошки факултет и Друштво хиспаниста. Овогодишњом конференцијом, уједно и првом одржаном на Балкану, обележено је 150 година постојања Међународног конгреса. Свој допринос сагледавању савремених културних и друштвених изазова, у оквиру различитих научних домена, изложило је 3122 учесника из 69 земаља. Научна саветница др Александра Манчић била је представница Института и чланица Одбора за институционалне односе Организационог одбора ове конференције.
У Институту за књижевност и уметност у Београду, у организацији одељења „Српска књижевност и културна самосвест“, а под покровитељством Министарства за науку, технолошки развој и иновације, одржан је тродневни (7–9. мај) научни скуп „Кратки роман српске књижевности: поетичка и културна исходишта“.
Пројекат „Активитет: 100 година надреализма“, који су заједнички осмислили и спровели Музеј савремене уметности, Музеј примењене уметности и Институт за књижевност и уметност из Београда, добио је награду Националног комитета ICOM (International Council of Museums) Србије за најбољи пројекат у протеклој години. Награда је уручена 20. маја у Народном музеју Кикинда.