Кратак опис:
Објављивање књиге Женски покрет (1920–1938): бибиографија део је активности пројекта Женски покрет 2020 којим се обележава сто година од оснивања часописа Женски покрет, првог југословенског феминистичког часописа. Пројекат Женски покрет 2020 реализује се у оквиру одељења Периодика у историји српске књижевности и културе. Јубилеј је искоришћен као пригодан повод за реализацију неколико активности којима је циљ да што комплетније научно обраде часопис Женски покрет. Реч је о следећим активностима: 1) писање и публиковање библиографије, 2) дигитализација часописа, 3) израда сајта, 4) одржавање међународног научног скупа посвећеног овом часопису (7–9. октобар 2020, ИКУМ), 5) штампање зборника радова.
Библиографију су написале Јованка Пољак и Оливера Иванова (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд), а објављена је као 29. књига у оквиру едиције Историја српске књижевне периодике уз подршку Реконструкције Женски фонд. Библиографска грађа садржи укупно 2557 библиографских јединица. Све библиографске јединице су обрађене методом de visu, односно са „књигом у руци” и сређене су хронолошки. У библиографском опису коришћен је стандард ISBD(CP), и то скраћена верзија тог стандарда у којој је изостављен назив часописа и ISSN број, али је задржана пагинација, како би библиографија била јаснија и прегледнија. Урађени су пратећи регистри: именски регистар аутора, именски регистар преводилаца и преводитељки и приређивача и приређивачица, регистар наслова и предметни регистар. Уз то Библиографија је опремљена и уводном студијом коју су написале Јелена Милинковић и Жарка Свирчев.
Како наводе ауторке Библиографије Јованка Пољак и Оливера Иванова: „Ова свеобухватна и исцрпна аналитичка библиографија часописа Женски покрет омогућава упознавање са историјским и културним приликама оног времена, јер обухвата не само главне чланке него и прилоге из свих рубрика, који су објављени у самом часопису у периоду од 1920. до 1938. године.“ Библиографски попис чланака часописа који је излазио непрекидно готово две деценије обезбеђује (неопходну) основу за производњу и проширење знања у феминистичкој и у академској заједници како оних везаних за часопис Женски покрет, тако и оних који се тичу историје српске/југословнске културе прве половине 20. века.
Из рецензија:
„Поред средишњег значаја за проучавање женске (периодичке) културе и историје феминизма, библиографија часописа овог типа има и многе друге сазнајне учинке. То се посебно односи на истраживање рецепције одређених аутора и феномена у култури међуратног периода, историју превода и књижевне критике, на политике интелектуалних удруживања и диференцирања, у домаћем и интернационалном контексту, као и на општу динамику културног поља. Поред књижевних истраживања, ова библиографија ће несумњиво ће бити корисна и за историчаре, проучавање историје културног и свакодневног живота, друштвено-политичких и других процеса и идеја.“
(др Биљана Андоновска, Институт за књижевност и уметност, Београд)
„Поузданост библиографије обезбеђена је примарним начином обраде – све јединице описане су de visu, увидом у сваки рад, језиком и писмом текста. Библиографски опис урађен је у складу са међународним стандардом за библиографско описивање саставних делова у оквиру монографских или серијских публикација ISBD(CP), који је прилагођен потребама објављивања (...) Језик и писмо у библиографском опису одговара језику и писму описаног чланка док су све одреднице дате ћириличним писмом. (...) Поред прецизног и комплетног описивања података у библиографском опису, посебан значај ове библиографије састоји се у састављању именских регистара (одвојено регистар аутора и регистар преводилаца), и регистра свих наслова.“ (др Гордана Ђоковић, Филолошки факултет, Београд)
„Женски покрет (1920–1938): библиографија, као и пројекат Женски покрет 2020, могу се видети као савремена реализација феминистичких упутстава из текста „Значај и потреба листа“ Катарине Богдановић, објављеног у првом броју часописа 1920. године: дужност (да се жена еманципује), одговорност (за динамику процеса еманципације), иницијатива (да се покрене тај процес) и солидарност (односно, удруживање са другим женама сличних настојања). Када је реч о женском и феминистичком знању, исти савети важе и данас, а односе се пре свега на жене запослене у научним и образовним институцијама, местима производње, легитимизације знања и дисеминације. Објављивање публикације Женски покрет (1920–1938): библиографија представља добар пример за то. “ (др Ана Коларић, Филолошки фалултет, Београд)
„Израда свеобухватне библиографије (2554 јединице) и дигитализација часописа јесте сваке пажње вредан начин да се богато наслеђе међуратног грађанског феминизма, једна светла а неправедно маргинализована и готово заборављена традиција борбе за слободу и права жена, „упише натраг у повест“, а знање које се ту стварало постане доступно широј публици, новим генерацијама, отворено за нова читања и интерпретације.“ (мр Мирослава Малешевић, Етнографски институт САНУ, Београд)