Кратак опис:
Моногрфија je усредсређена је на изучавање српске лирике из времена пре језичке реформе Вука Стефановића Караџића, а посебни огледи посвећени су поезији Доситеја Обрадовића, Еустахије Арсић, Павла Соларића и Михаила Витковића. Дело ових песника ауторка разматра у контексту књижевноисторијског и поетичког одређивања српског предромантизма – правца који је, и поред претходних књижевноисторијских увида (Поповић, Живковић, Павић, Деретић, Иванић, Дамјанов, Ераковић...), још увек остао мимо главних токова интересовања наше науке о књижевности.
У студији „Простори српског предромантизма“, која обухвата први део монографије, ауторка, полазећи од појма „предромантизам“ у нашој књижевноисторијској пракси, указује на основе, трајање и опште поетичко-стилске особине овог периода, посебно у (лирској) поезији, око које је и било највише контроверзи. При томе, аутопоетички елементи које су предромантички песници уписивали у своје текстове а који сведоче о израженој свести везаној за нову литерарну праксу, уведени су као елемент за књижевноисторијско одређивање епохе.
Огледе о песничким опусима наведених аутора с краја 18. и почетка 19. века, дате у другом делу књиге, карактерише рашчлањивање извесног проблема/питања на типолошке, стилско-периодизацијске и културноисторијске координате, те јасна тежња да унутрашње анализе појединачнх књижевних текстова буду укључене сложену интерпретативну мрежу која обухвата и разматрања њиховог културног и (књижевно)историјског положаја и значења. Истовремено, те интерпетације указују и на непрепозате вредности у појединим опусима (Арсићева, Витковић), а чињеница да је у центру пажње лирика, упућује на то да она и јесте од кључне важности за разумевање читавог (пред)романтичарског покрета који је свакако своје високе домете остварио и у другим родивима и врстама (роман, еп, драма).
Истраживања у монографији Књижевност изван памћења афирмишу један запуштен и занемарен ток наше књижевности и дају му на нивоу вредновања српске песничке традиције завидније место него што је имао у досадашњим виђењима историчара књижевности.