Кратак опис:
Монографија испитује присуство средњовековног наслеђа у стваралаштву значајних песника прве половине 20. века: Јован Дучић, Милан Ракић, Милутин Бојић, Станислав Винавер, Момчило Настасијевић, Десанка Максимовић. Показује се да средњовековље у њиховим опусима не представља декоративан моменат, већ да поседује поетичко-идентитетски значај, због чега је разумевања његове улоге важно за потпуније описивање битних аутопоетичких момената српског певања (прве половине) 20. века.