Кратак опис:
Монографија Глас певача скривен у формули: „исто то, али друкчије” у Беовулфу и српским епским песмама представља компаративну студију у којој се испитују степени формулативности присутни у староенглеском епу Беовулф и српским епским песмама кроз призму теорије усмене формулативности, данашње теорије усмености, са циљем испитивања хипотезе о могућој усменој природи најстаријег сачуваног средњовековног епа.
Српске епске песме, настале у усменом окружењу, представљају изврстан узус за самеравање потенцијалне усмености Беовулфа – проширењем основних постулата теорије усмене формулативности и дефинисањем формуле као обрасца који се може препознати на различитим степенима сложености, истичу се све њихове заједничке карактеристике које, последично, овај еп сврставају у ред дела изведених из усменог медијума.
Студија је подељена у шест поглавља – од уводног поглавља, преко појединачних нивоа сложености на којима се испитују сличности које постоје између ове две усмене традиције (нивоа речи и синтагме, полустиха и стиха, па све до композиционих мотива и образаца према којима се читава песма уређује), до закључног поглавља у којем се сумирају налази и коначно истиче оправданост тврдње да је Беовулф дело које је настало у усменом окружењу иако је сачуван у писаном облику.
Монографију можете погледати овде