Кратак опис:
„Студија је фокусирана на једну од фундаменталних и најшире (глобално) заступљених тема усменог фолклора (и мита) – на родну травестију – присутну у бројним обредним контекстима и наративима који их прате или одражавају, а везује се за иницијатичке трансформације и ефекте које имају у усменим текстовима. У конкретном случају, феномен преодевања жена у мушкарце и мушкараца у жене анализиран је у усменој епици, на богатом и референтном корпусу који обухвата старије колекције (Пантић, Ерлангенски рукопис, Богишићев зборник), збирку Симе Милутиновића Сарајлије и комплетна Вукова бележењаˮ. – др Лидија Делић
„Ауторка успева да докаже како родна травестија у српским и јужнословенским усменим песмама (превасходно епским, али и широј грађи) сигнализира елементе обреда прелаза, где се прерушена јединка налази у типичном лиминалном стању. […] Истовремено, двосмислена често потенцијално ласцивна ситуација у којој се јунакиња/јунак налазе указује и на могућу карневалску инверзију поретка. […] Обимност грађе, књижевне и етнолошке, омогућила је да се јасније сагледају поводи замене родног идентитета, поступци преобликовања тела и начини на које се преузета маска штити, као и повратак властитом родном идентитетуˮ. – проф. др емер. Љиљана Пешикан Љуштановић
„Све песме о епском јунаку, делији девојци и жени ратници разматра у оквиру трочлане схеме поменутих обреда (прелиминална, лиминална и постлиминална фаза), према којима је и извршена подела грађе, будући да се у датом корпусу ток радње одвија кроз набројане етапе. Ауторка на почетку наглашава да се из поменуте схеме обреда прелаза издваја само специфична ситуација која им претходи (уводни део појединачних целина), а под овим термином подразумева ʼнесвакидашње околности у чијим је оквирима допуштена травестија, при чему мотивација лика одређује даљи развој епске радњеʼ. Осим тога, напомиње и да специфична ситуација одређује и сижејни модел песме, пошто управо из ње произилази повод за прерушавање. Због тога се определила да изврши поделу према разлозима (контексту) иступања из маскулиног у феминини или фемининог у маскулини домен моћи. Основни разлог за прерушавање/маскирање најчешће је, како наводи, успостављање нарушеног реда и очувања шире или уже заједнице, док је преодевање из личних побуда релативно ретко и представља изузетак од правилаˮ. – проф. др Јасмина Јокић
„Битан закључак ауторке јесте да се – упркос бројности песама и сижејних образаца чију окосницу чини родна травестија и прекорачење родних домена – категорија рода ʼу […] корпусу не деконструише, пошто се након демаскирања ствари враћају на своје местоʼ […] У анализираним песмама до преоблачења долази зато да би се поново успоставио нарушени ред, ʼпри чему се маска намеће као једино или најједноставније решењеʼˮ. – др Лидија Делић
Преузмите садржај књиге (PDF)