Кратак опис:
Монографија др Милана Радуловића Српски културни образац и српска књижевност на известан начин сабира, рекапитулира и синтетизује ауторова досадашња промишљања у областима књижевне теорије и историје књижевности. Својим основним претпоставкама Радуловић се супротставља симплификацији вулгарног психологизма који културу види као тек један израз цивилизацијског раста и човекових базичних биолошких импулса, тврдећи да су његове духовне потребе заправо „вечне, надисторијске и натприродне“. На који начин се та аутономност човекових духовних стремљења испољава, аутор би рекао „упосебљује“ у српској култури, односно књижевности, основни је предмет његове студије. Др Радуловић заузима становиште да је реч о Светосављу и Косовском завету. Светосавље и Косовски завет он разуме као темељне претпоставке српског културног обрасца, па тиме последично и саме српске књижевности. Они представљају њену специфичност у контексту целокупне литературе света и Радуловић са тих полазишта, усаглашавајући различите методолошке визуре, прати њихов пут од модела патријархалне културе, преко просветитељско-романтичарских синтеза (Доситеј, Вук, Његош), све до модерног доба.