У оквиру цикулуса трибина Фолклористика: изазови и одговори сараднице Института за етнологију и фолклористику из Загреба, др Рената Јамбрешић Кирин, др Јелена Марковић и др Наташа Полгар представиће пројекат Нормалност и нелагода: фолклористички и интердисциплинарни приступи (2024–2027) и нека од својих истраживања.
Док за Н. Елијаса цивилизацијски процес тежи усавршавању механизама самоконтроле, самоприсиљавања и самообевезивања појединца, за С. Фројда модерна грађанска култура производи све разгранатији простор противуречности, нелагода, аберација, зазорности, порицања и негирања, немогућности да појединац своје потребе усклади с културним идеалима. И док се аутор Нелагоде у култури (1930) надао да ћемо временом одбацити натпрородно и контролисати несвесно те се сасвим приклонити научном размишљању, технолошка детерминисаност антропоцена и замке неолибералног друштва савременог појединца суочавају са епистемолошком, социополитичком и психичком неизвесношћу епских размера.
Осам сарадница на пројекту Нормалност и нелагода: фолклористички и интердисциплинарни приступи из различитих перспектива захвата феномене личног и колективног несвесног у постхуманизму, спекулативне нарације прошлости и алтернативне будућности, „фину збрканост” (М. Вилсон) homo narransa између шизофрених захтева нове нормалности и менталног здравља, нарације из раздобља стварања психијатријске клинике која постаје главном одредницом конструисања (не)нормалности, перформативне политике у науци, дигиталним медијима, уметности и култури, прећутане, али истовремено разним облицима ћутања комунициране искуствене талоге тешке прошлости и трауматичних личних искустава која су усидрена у колективне имагинаријуме и с њима су у дијалогу.
Овом приликом биће представљена до сада обављена и текућа пројекатска истраживања, активности и планови. У покушају да нађу своје место у широком пољу хуманистичке расправе о „новом нормалном”, ове фолклористкиње траже нова епистемолошка упоришта и методолошке алате, али и следе фолклористичку традицију досадашњих истраживања у чијем је средишту моћ приповедања да, захваљујући својим протејским облицима, обликује другачије (хуманије и одрживије) светове, самоисцељује појединце и колективе, те приповедача/приповедачицу афирмише као субјекта својих моћи у свим околностима.
Др Рената Јамбрешић Кирин је научна саветница у Институту за етнологију и фолклористику. Руководи пројектом Нормалност и нелагода (2024–2027). Сарадница је Центра за женске студије у Загребу и координаторка постдипломског курса Feminisms in a transnational perspective (IUC, Дубровник 2007 ̶ 2025). Објавила је књиге Дом и свијет: о женској култури памћења (2008) и Корице од камфора (2015), приредила збирку Први свејетски рат у хрватским традицијским пјесмама (с Иреном Михолић, 2019), те била коуредница петнаест зборника радова, од чега седам у издавачком низу Feminisms in a transnational perspective (2008, 2009, 2011, 2013, 2015, 2019, 2024). Радове из подручја ратне етнографије, друштвеног памћења рата и избеглиштва и историје жена објављивала у домаћим и страним часописима и публикацијама, а критике, есеје и кратку прозу на Трећем програму Хрватског радија и у часописима за културу и књижевност.
Др Наташа Полгар је виша научна сарадница у Институту за етнологију и фолклористику у Загребу, сарадница на пројекту Нормалност и нелагода. Главне теме интересовања су јој рубни жанрови у корпусима који су углавном изван непосредних фолклористичких интересовања попут записника са суђења вештицама, медицинских картона пацијената прве хрватске психијатријске болнице, а текстове објављује у хрватским и иностраним часописима. Ауторка је књиге Вјештица на каучу. Психоаналитички огледи о суђењу вјештицама у Хрватској, коуредница два зборника, као и уредница бројних научних публикација из области етнологије, културне антропологије, филозофије, друштвене теорије и др.
Др Јелена Марковић је виша научна сарадница у Институту за етнологију и фолклористику у Загребу, сарадница на пројекту Нормалност и нелагода. Њена интересовања већином се смештају у подручја фолклористике, антропологије детињства и антропологије афеката и емоција. Из фолклористичке, културноантрополошке и шире хуманистичке перспективе истражује усмену традицију, приповедање у свакодневици, политику и етику приповедања, нарације страха, однос језика и боли, комуникацијске функције и учинке ћутања и др. Ауторка је монографија Причања о дјетињству. Живот прича у свакодневној комуникацији (2012) и Шутње страха (2024) и коуредница пет зборника радова: О причама и причању данас (2015), Хумор у свакодневној комуникацији (2018), Нарације страха (2019), Encountering Fear (2020), те COVID-19 у хуманистичкој перспективи (2022). Спољна је сарадница Одсека за етнологију и културну антропологију Филозофског факултета у Загребу.
Javno predstavljanje se održava u sаradnji s projektom “Normalnost i nelagoda: folkloristički i interdisciplinarni pristupi” koji finansira Evropska unija – NextGenerationEU.
