У организацији Института за књижевност и уметност 23. децембра 2024. године одржан је округли сто поводом завршетка пројекта „Дигитални Речник књижевних и културних студија (е-РККС)“, реализованог уз подршку Министарства културе Републике Србије. Овај пројекат допринео је унапређењу књижевне и културне инфраструктуре у хуманистичким наукама кроз развој савремених методологија и дигитализацију извора, чиме је омогућена доступност и ефикаснија употреба научних података. Осим дигитализације оба издања традиционалног Речника књижевних термина (1985, 1992), акценат је стављен на почетну фазу рада на трећем издању, односно Речнику књижевних и културних студија. Сва три издања Речника ће бити доступна у дигиталном формату.
Скуп је отворила др Лариса Костић, администраторка и координаторка пројекта, која је представила његове циљеве, фазе и изазове реализације. Посебан нагласак ставила је на функционалности савремене интерактивне дигиталне платформе која омогућава повезивање појмова путем интерактивних упутница, транспарентност кроз праћење измена и активно учешће корисника у креирању и допуњавању садржаја. Такође је изложила изазове у реализацији пројекта, укључујући усклађивање постојећих садржаја са потребама савремене научне заједнице и техничке захтеве за имплементацију интерактивности платформе.
Др Бојан Јовић, руководилац пројекта и директор Института, говорио је о историјату Речника, почев од његовог првог издања из 1985. године, које је обухватало преко 2.500 појмова из различитих научних и књижевних дисциплина, преко другог издања из 1992, до савременог е-РККС-а. Јовић је говорио и о значају укључивања савремених истраживачких праваца попут трансродних и родних студија, трансхуманизма, мултимедијалности и дигиталне хуманистике, уз очување кључних појмова из традиционалних дисциплина. Његово излагање указало је како процес ажурирања садржаја осигурава релевантност и научну вредност речника. Јовић је такође објаснио како је свако издање пратило савремене токове у књижевној науци и укључивало нове термине и правце истраживања, а након тога и на важност дигитализације Речника у циљу очувања како континуитета тако и прилагођавања потребама савремених интердисциплинарних истраживања.
Др Зоја Бојић, уредница тематских целина из области теорије и историје уметности, говорила је о креирању и сакупљању одредница из ових области и нагласила значај преплитања и међусобног допуњавања књижевности и уметности. Посебно је истакла важност сарадње Института са историјским институтима и културним и научним центрима који на својим одељењима проучавају историју уметности. Зоја је такође искористила прилику да представи публикацију Вадемекум која је тренутно у штампи, а у којој ће одреднице инкорпориране у Речник књижевних и културних студија бити објављене и у штампаном издању.
Огњен Нешковић и Павле Секешан, чланови софтверског тима, демонстрирали су функционалности нове дигиталне платформе. Приказали су како интерактивни тезаурус повезује појмове кроз хијерархијске и асоцијативне везе, као и могућност праћења измена и упоређивања различитих верзија термина. Посебно су истакнули транспарентност и инклузивност платформе, која омогућава корисницима да предлажу измене и допуне у виду предлога односно коментара.
Дискусија која је уследила била је усмерена на значај дигитализације у хуманистичким наукама. Учесници су дискутовали о техничким и методолошким аспектима пројекта, укључујући планове за дуго планирану штампу трећег издања Речника, будућу надоградњу платформе и могућности њеног коришћења у образовном и истраживачком контексту.
