У организацији Универзитета у Стразбуру и Института за књижевност и уметност у Београду отворен је међународни научни скуп под називом „Поетика књижевног дела Горана Петровића: франкофона рецепција и европски контекст“, који је окупио истакнуте професоре, слависте, компаратисте и књижевне историчаре из више европских земаља. Скуп су отвориле Сандра Шал, директорка Научне лабораторије ГЕО (UR 1340), Славољуб Царић, конзул Републике Србије у Стразбуру, Виктоар Фибуа, директорка департмана за славистичке студије у Стразбуру и Светлана Шеатовић, директорка Инстигута за књижевност и језик у Београду. Дводневни скуп посвећен је сагледавању дела Горана Петровића у ширем европском и интеркултурном контексту, као и његовој рецепцији у франкофоном свету.
Одржавање овог скупа представља један од најзначајнијих међународних научних догађаја посвећених делу Горана Петровића, писца чији је књижевни опус обележио савремену српску прозу и стекао запажено место у европској културној јавности. Његова дела су од 2000. до 2021. године доживела чак осам превода на француски језик, укључујући и три обновљена издања романа Ситничарница „Код срећне руке“, што сведочи о континуираном интересовању европске читалачке публике за његово стваралаштво.
Током научног програма биће разматрана кључна поетичка питања Петровићевог стваралаштва: од односа према историји, памћењу и фантастици, преко проблема времена и простора, до интертекстуалности и веза са европским књижевним традицијама. На скупу су учествују научници са универзитета и истраживачких институција из Француске, Србије, Италије, Грчке, Украјине, Бугарске, Босне и Херцеговине, Аустрије, Мексика и Црне Горе, што потврђује снажан међународни интерес за дело овог великог српског писца.
Завршни део скупа обележиће омаж Горану Петровићу, током којег ће између осталог бити прочитана његова приповетка „Нота из Стразбура“ са посебним освртом на улогу овог великог писца у развоју културне сарадње између Србије и Француске. Наглашено је да је Горан Петровић кроз његове боравке на Универзитету у Стразбуру, учешће у програмима креативног писања и резиденцијалним пројектима за писце, остварио трајне везе са француском културном и академском заједницом и да је његово дело заузело посебно место у ширем европском културном и књижевном простору.
У свом поздравном обраћању директорка Института за књижевност и уметност др Светлана Шеатовић истакла је да је овај скуп организован у оквиру пројекта у припреми „Српски писци у француском и европском контексту“, који се налази у завршној фази институционалних процедура и представља важан корак ка дугорочнијем повезивању српских и француских научних и културних институција.
Поред тога, директорка Шеатовић указала је на значај нових облика међународне сарадње, међу којима се издваја и заједничка пријава Erasmus+ KA220 пројекта посвећеног истраживању улоге српских писаца и дипломата у Француској и Италији.
“Иако се резултати конкурса још увек очекују, пројекат је у досадашњој административној и стручној евалуацији добио веома високе оцене, што пружа основан разлог за оптимизам. Посебну тежину томе даје чињеница да Универзитет у Стразбуру спада међу најуспешније француске институције у реализацији Erasmus+ пројеката овог типа, те да је припрема пројектне документације вођена у складу са препорукама и искуствима њихових стручних служби. Ове иницијативе потврђују да сарадња Института за књижевност и уметност и Универзитета у Стразбуру превазилази оквире појединачних научних догађаја и прераста у трајно партнерство усмерено ка афирмацији српске књижевности и културе у европском академском простору“, истакла је директорка Шеатовић. Она је изразила велико задовољство због покретања иницијативе да се једна од сала на Универзитету у Стразбуру назове по српском писцу Данилу Кишу, што потврђује одличну сарадњу и свест о значајном месту српских писаца у Француској.
Међународни научни скуп одржан је уз подршку Факултета за језике Универзитета у Стразбуру, Научне лабораторије ГЕО (UR 1340), Катедре за славистику Универзитета у Стразбуру, Института за књижевност и уметност из Београда, Конзулата Републике Србије у Стразбуру и Сталне мисије Републике Србије при Савету Европе у Стразбуру.
