Валентина Вуковић (Нови Сад, 1975) завршила је Карловачку гимназију, а дипломирала (2002), магистрирала (2008) и докторирала (2015) на предмету Историја модерне архитектуре на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Звање кустоса стекла је у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду с хабилитационим радом Павле Бељански 1892–1965 (2004). У истој установи остварила је више ауторских изложби: Од Париса до Брашована (објављен дипломски рад као каталог изложбе, 2003), Спомен-збирка Павла Бељанског и њен архитекта Иво Куртовић (2021), Хероине Спомен-збирке Павла Бељанског (коауторство сa проф. др М. Тодић и мр М. Квас, 2022).
Сарађивала је са више стручних и научних установа на пројектима који се тичу градитељског наслеђа; са Републичким заводом за заштиту споменика на пројектима: Обнова и ревитализација градитељског и пејзажног наслеђа Сремских Карловаца (2005), Одржива заштита i промоција наслеђа сецесије у дунавској регији (2018).
Добитница је Награде Павле Васић за монографију Иво Куртовић у издању Градског завода за заштиту споменика културе у Београду (2011).
Поља интересовања: историја архитектуре, концепт модерне конзервације, уметнички и културни феномени 20. и 21. века.
Објављивала је радове у часопису ДаНС (Друштво архитеката Новог Сада).
Члан је Међународног савета музеја (ICOM).
Контакт: valentinabrdarvuk@gmail.com