на Дан студената Универзитета у Београду. Дипломирала је (група за Српску њижевност и језик са општом књижевношћу, дипломским радом „О писцу и његовом делу у Андрићевим Знаковима поред пута“, награда Фонда „Радмила Поповић“), магистрирала (рад „Авангардне тенденције у часопису Мисао у време уређивања Ранка Младеновића 1922–1923“) и докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду (дисертација „Жанр женског портрета у српској периодици 20-их и 30-их година 20. века“).
Од 2004. године запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду, где је од почетка до данас чланица пројекта тј. одељења специјализованог за проучавање књижевне периодике, а којим је и руководила током петогодишњег истраживачког циклуса (2016–2020).
Од почетка запослења била је ангажована на свим активностима пројекта и Института, укључујући и међународне (мултилатерални пројекат Категорија свој / туђ у словенским културама и литературама 2005–2006; билателарни пројекат Literatur und Postsocialistiche Transizion/Књижевност и постсоцијалистичке промене, 2009–2010; билатерални пројекат „Десничини сусрети“ и хрватско-српски/српско-хрватски интеркултурализам 2016–2107), као и на секретарским пословима у организацији седам научних скупова и у израдама зборника радова, односно њиховом уређивању. Самостално је уредила и организовала научни скуп Часопис Жена данас 1936–1940 (2015), односно зборник Просвећивање за револуцију (2022), а три скупа/зборника у коуређивачком ауторству: Часопис Руски архив и култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији са др Весном Матовић (2014/2015), Часописи за децу: југословенско наслеђе 1918–1991 са др Тијаном Тропин (2017/2019) и Први светски рат и словенске књижевности са др Биљаном Андоновском (2018/2021). Са др Бојаном Јовићем, Владаном Бајчетом и Ивом Тешић, у склопу билатералне научног пројекта, организовала је скуп Хрватско-српски/српско-хрватски интеркултурализам данас (2016).
У оквиру међународног билателарног пројекта „Књижевност и постсоцијалистичке промене“ (2009–2010, руководитељке др Весна Матовић, проф др. Ангела Рихтер), под покровитељством немачке агенције DAAD и Министарства науке Републике Србије, боравила је на истраживачком раду на Универзитету „Мартин Лутер“ у Халеу (2010). Била је чланица националног COST тима (координатор др Бојан Јовић) и учествовала у ISCH COST акцији A32 Open Scholarly Communities on the Web (2007– 2010).
Објавила је две научне монографије – Авангардна ‘Мисао’ 2008 и Феминистичка контрaјавност (2015; награда „Анђелка Милић“ за најбољи научни рад у области родних студија у Републици Србији) – као и шездесет студија и чланака у научним часописима и зборницима радова.
Коауторка је две документарне изложбе реализоване уз подршку Центра за промоцију науке: Ре/визија, часописи као агенси књижевности и културе (2012/2013, са Вeсном Матовић, Биљном Андоновском, Миланом Миљковићем и Драганом Грбић) и У соби сопствених портрета, (2015/2016, са Олгом Красић Марјановић). Организовала је преко двадесет научних округлих столова, предавања и трибина у Институту за књижевност и уметност, од којих се као последњи издваја Отворени разговор „Студентски часопис ‘Филоблок’ (2024/2025) у контексту историје српске књижевне периодике“.
Од 2018. године чланица је Центра за југословенске студије, непрофитног удружења које је у коорганизацији са Домом омладине Београда реализовало преко педесет научно-образовних програма кроз досадашњих осам годишњих трибинских циклуса, умреживши на тај начин истраживаче из свих друштвено-хуманистичких института и факултета из Републике Србије и иностранства, и обликујући временом посебно истраживачко поље југословенских студија, као и сталну омладинску публику.
Од јануара 2023. године чланица је Управног одбора Института за књижевност и уметност.