Александра Пауновић рођена је у Лесковцу 4. 1. 1990. Завршила је основне и мастер студије на Групи за српску књижевност и језик са компаратистиком Филолошког факултета у Београду, где је потом 2024. године докторирала на теми Херменеутика и обликовање душе у лирским дискурсима Иве Андрића. Од 2019. по позиву Министарства науке, просвете и технолошког развоја запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду, у оквиру одељења Поетика модерне и савремене српске књижевности. Добитница награде Златно перо Задужбине „Доситеј Обрадовић“ за есеј „У тајанству света Б. Ћопића: оно чему се радује меланхолик“ (2016). Бави се компаративним и херменеутичким изучавањем српске књижевности 20. века, филозофијом и теоријом књижевности, књижевном критиком (изазови посткритичког мишљења, посебно у домену савременог песништва), јужнословенском компаратистиком, текстологијом новије српске књижевности, посебно рукописном заоставштином И. Андрића. Излагала је на многобројним научним скуповима у Србији и иностранству. Пише и објављује књижевну критику, есејистику и научне радове у релевантној периодици, научним зборницима и научним часописима.
Живи и ради у Београду.
Контакт: ale.paunovic@gmail.com